Na početku 20. veka njujorški oftalmolog doktor Vilijam Bejts počeo je da preispituje zvanični stav nauke. Tokom godina počeo je da otkriva šta je to prirodan vid. Počelo je to tako što je izlečio sopstvenu „staračku dalekovidost“ (dalekovidost koja se stiče s godinama). Nastavio je da leči čitavu lepezu problema sa vidom, i pri tome je postizao rezultate za vrlo kratko vreme.
1903. godine otkrio je jednostavnu tehniku kojom se može sprečiti razvoj kratkovidosti kod većine dece. 1920. uveo je pomenutu tehniku u školski sistem u Njujorku i uspeo da smanji pojavu kratkovidosti za 70% već prve godine.
